Su­ro­vost po­ka­za­na u sla­ma­nju po­bu­ne Ku­ča, or­ga­ni­zo­va­na i spro­ve­de­na od stra­ne cr­no­gor­skog dvo­ra, ne­spor­na je i za­slu­žu­je kri­ti­ku, ali je če­sto u pi­sa­nju o njoj ona ne­re­al­no pri­ka­zi­va­na i pre­di­men­zi­o­ni­ra­na je, što ni­je raz­log da se u Pod­go­ri­ci ne ob­no­vi spo­me­nik voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću, ko­ji pred­sta­vlja spo­me­nik svim pa­lim Cr­no­gor­ci­ma za oslo­bo­đe­nje Pod­go­ri­ce i dru­gih kra­je­va u ra­to­vi­ma od 1862. do 1878. go­di­ne, oci­je­nio je isto­ri­čar No­vak Adžić. U re­a­go­va­nju na na­vo­de no­vi­na­ra Bu­da Si­mo­no­vi­ća i od­bor­ni­ka De­mo­krat­ske na­rod­ne par­ti­je (DNP) Zo­ra­na La­ku­ši­ća, iz­ni­je­te u tek­sto­vi­ma „Ža­li Bo­že tri oke sa­pu­na”, ob­ja­vlje­nog 12. apri­la, i „Uvri­je­di­li Va­so­je­vi­će” od 13. apri­la, on je sa­op­štio da je „zdu­šno za ob­na­vlja­nje” spo­me­ni­ka Mir­ku Pe­tro­vi­ću.
– Uva­že­ni go­spo­din Bu­do Si­mo­no­vić na­vo­di da su spo­me­nik ve­li­kom voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću u Pod­go­ri­ci, ko­ji je po­di­gao i sve­ča­no otvo­rio kralj Ni­ko­la po pro­jek­tu in­že­nje­ra, pa­ri­skog di­plom­ca Mar­ka Đu­ka­no­vi­ća, 1886. go­di­ne, sru­ši­li Ku­či po­čet­kom 1919. go­di­ne, ma­da za to on jav­no­sti ne pre­zen­ti­ra pr­vo­ra­zred­ne isto­rij­ske iz­vo­re, sem svo­je kon­sta­ta­ci­je. To uka­zu­je na fe­no­men da se ta nje­go­va tvrd­nja mo­že uze­ti sa­mo kao obo­ri­va pret­po­stav­ka i Si­mo­no­vi­ćev stav, ali ne i kao isto­rij­ska či­nje­ni­ca, jer autor tek­sta za tu tvrd­nju ni­je po­nu­dio ni­je­dan re­le­van­tan i po­u­zdan isto­rij­ski iz­vor. Mo­žda su po­je­di­ni Ku­či i uče­stvo­va­li u tom van­dal­skom či­nu 1919. go­di­ne, ali za sa­da isto­rij­ska na­u­ka o to­me ne ras­po­la­že od­luč­nim či­nje­ni­ca­ma i do­ka­zi­ma. Po­sta­vlja se i pi­ta­nje za­što po­je­di­ni Ku­či ni­je­su ni po­ku­ša­li, a ka­mo­li sru­ši­li spo­me­nik u pe­ri­o­du od 1886. do 1919, od­no­sno, dok srp­ska voj­ska ni­je oku­pi­ra­la Cr­nu Go­ru i dok ni­je pro­gla­še­na nje­na na­sil­na anek­si­ja Sr­bi­ji – na­veo je Adžić u do­pi­su do­sta­vlje­nom „Da­nu”.
On ocje­nju­je da Si­mo­no­vić pi­še pri­stra­sno i neo­bjek­tiv­no o „po­ha­ri Ku­ča” 1856. go­di­ne, za­bo­ra­vlja­ju­ći, ka­ko ci­je­ni, da na­ve­de nje­ne uzro­ke i po­sle­di­ce, od­no­sno, da od­go­vo­ri na pi­ta­nje za­što i ka­ko se ona do­go­di­la.
– O tur­ko­fil­skom ras­po­lo­že­nju jed­nog di­je­la ple­me­na Ku­ča, ko­ji su se iz eko­nom­skih, po­li­tič­kih i dru­gih mo­ti­va, po­di­gli na oru­ža­nu po­bu­nu pro­tiv Ce­ti­nja i Cr­ne Go­re, a pod­stre­ki­va­ni od stra­ne ska­dar­skog Osman-pa­še, ne že­le­ći pri­tom da pri­hva­te za­ko­ne i su­ve­re­ni­tet cr­no­gor­ske dr­ža­ve, na­uč­na isto­ri­o­gra­fi­ja tvr­di dru­ga­či­je od Si­mo­no­vi­će­vih sta­vo­va, za­sno­va­nih uglav­nom na na­knad­noj pa­me­ti voj­vo­de Mar­ka Mi­lja­no­va, ko­ji je pri­stra­sno o tom do­ga­đa­ju pi­sao i to tek kad je bio u ne­mi­lo­sti ce­tinj­skog dvo­ra, a o to­me je de­ce­ni­ja­ma ću­tao dok je bio u slu­žbi di­na­sti­je Pe­tro­vić, od­no­sno, knja­za Da­ni­la, voj­vo­de Mir­ka i knja­za Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša. O uzro­ci­ma i po­sle­di­ca­ma po­di­za­nja i sla­ma­nja po­bu­ne u Ku­či­ma 1856. pi­sa­li su na­uč­no uvjer­lji­vo isto­ri­ča­ri aka­de­mik prof. dr Bran­ko Pa­vi­će­vić, prof. dr To­mi­ca Nik­če­vić, prof. dr Dra­go­je Živ­ko­vić, prof. dr Živ­ko M. An­dri­ja­še­vić, a odav­no o to­me ob­ja­vlji­vao je i ne­ka do­ku­men­ta i prof. Du­šan Vuk­san, pa bi bi­lo uput­no za ra­zu­mi­je­va­nje tog pro­ble­ma, umje­sto za­to­če­ni­štva ple­men­skoj svi­je­sti, kon­sul­to­va­ti pr­vo­ra­zred­nu isto­rij­sku gra­đu i re­le­vant­nu isto­ri­o­graf­sku li­te­ra­tu­ru – uka­zu­je Adžić u svom re­a­go­va­nju.
On na­po­mi­nje da ne tre­ba smet­nu­ti s uma da voj­vo­da Mar­ko Mi­lja­nov ni­je bio pr­vi uprav­nik Pod­go­ri­ce, već da je to bio, ka­ko ka­že, voj­vo­da Ili­ja Pla­me­nac iz Crm­ni­ce, iako se, ka­ko uka­zu­je, is­pred zgra­de SO Pod­go­ri­ca na­la­zi Mar­kov spo­me­nik, umje­sto voj­vo­de Ili­je.
U re­a­go­va­nju na tvrd­nje La­ku­ši­ća on je uka­zao da po­zi­va­nje na isto­rij­ske iz­vo­re, ne zna­či vri­je­đa­nje bi­lo či­jih po­to­ma­ka.
– Sa­vo Fa­tić ni­je iz Va­so­je­vi­ća, već sa Ri­je­ke Cr­no­je­vi­ća. Sa­vo Fa­tić bio je je­dan od ru­ši­te­lja spo­me­ni­ka ve­li­kom voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću u Pod­go­ri­ci, što na­vo­di iz­ri­či­to ge­ne­ral i mi­ni­star voj­ni Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re Ra­do­mir Lu­kin Ve­šo­vić u svo­jim „Me­mo­a­ri­ma”, Uni­reks, Pod­go­ri­ca, 2005, ka­da na stra­ni 359. pi­še: „Mi­tro­po­lit Do­žić, Fa­tić i ne­ki Dža­nje­vić, sru­ši­li su doc­ni­je spo­me­nik u Pod­go­ri­ci. U stva­ri, Do­žić je di­ri­go­va, a Fa­tić i Dža­nje­vić su to iz­ve­li sa ne­kom man­gu­pa­ri­jom”. To je isto­rij­ski iz­vor i či­nje­ni­ca, ko­ja se ne mo­že spo­ri­ti pra­znim pri­ča­ma Zo­ra­na La­ku­ši­ća i osta­lih agi­ta­to­ra. Ako se sa­op­šte isto­rij­ski iz­vo­ri, to ne zna­či da ne­ko ima na­mje­ru da vri­je­đa po­tom­ke bi­lo ko­ga, pa ni po­tom­ke Sa­va Fa­ti­ća, ko­ji je za­jed­no sa dvo­ji­com svo­jih dru­go­va na ve­le­i­zdaj­nič­koj Pod­go­rič­koj skup­šti­ni 14. no­vem­bra 1918. po sta­rom ka­len­da­ru pred­la­gao da se ći­vot, od­no­sno, zem­ni osta­ci Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog i Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog i osta­lih sve­ta­ca iz­ba­ce iz ma­na­sti­ra i da se iz­vr­ši nji­ho­va sa­hra­na kao što se vr­ši sa­hra­na obič­nih ci­vil­nih li­ca. Do­ku­ment o to­me ob­ja­vio je dr Jo­van Bo­jo­vić u knji­zi „Iz­vo­ri za isto­ri­ju rad­nič­kog po­kre­ta i re­vo­lu­ci­je u Cr­noj Go­ri 1919-1945, Se­ri­ja 1, knji­ga 1 (1918-1929)” Ti­to­grad, 1971, str. 19-22 – uka­zu­je on.
Da je Sa­vo Fa­tić, ka­ko na­vo­di Adžić, bio ru­ši­telj spo­me­ni­ka, kon­sta­to­vao je i ured­nik be­o­grad­skog li­sta „Bal­kan” Pan­te­li­ja Jo­vo­vić, spe­ci­jal­ni iz­vje­štač iz Cr­ne Go­re od 1918. do 1924. go­di­ne u tek­stu pod na­slo­vom „Ju­riš na cr­no­gor­ske spo­me­ni­ke”, ob­ja­vlje­nog u „Bal­ka­nu”, od 18. sep­tem­bra 1922. go­di­ne.
– Da je Sa­vo Fa­tić bio sa­i­zvr­ši­telj ru­še­nja spo­me­ni­ka ve­li­kom voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću tvr­di u nik­šić­nom li­stu „Slo­bod­na mi­sao” od 25. ok­to­bra 1936. mi­ni­star kra­lja Ni­ko­le i Cr­ne Go­re Sa­vo Pa­vlov Vu­le­tić iz Ze­te, a to je i sam Sa­vo Fa­tić pri­znao u po­le­mi­ci sa Vu­le­ti­ćem iste go­di­ne, na­pi­sav­ši u „Slo­bod­noj mi­sli” od 22. no­vem­bra 1936. go­di­ne na stra­ni 4 da je on bio ide­o­log, pla­ner ru­še­nja tog spo­me­ni­ka, ali da ga fi­zič­ki on ni­je ru­šio, ali je ipak u fi­na­lu te po­le­mi­ke to pri­znao kad je na­pi­sao: „Mi smo ga sru­ši­li”, po­ku­ša­ju­ći da oprav­da i ope­re svo­ju ulo­gu u ve­li­ko­srp­skoj var­var­skoj po­ha­ri Cr­ne Go­re od kra­ja 1918. go­di­ne – is­ta­kao je Adžić.
A.T.


Broj­ni auto­ri pi­sa­li o ru­še­nju

O ru­še­nju spo­me­ni­ka voj­vo­di Mir­ku, ka­ko uka­zu­je Adžić, pi­sa­li su i Jo­vo Po­po­vić 1919. go­di­ne, Jo­van S. Pla­me­nac 1925, dr Jo­žef Baj­za u Bu­dim­pe­šti 1927, te Ni­ko­la To­ma­nov Zec u svo­jim me­mo­a­ri­ma, ob­ja­vlje­nim pod na­slo­vom „Ze­le­na­ši” u „Mo­ni­to­ru”, Pod­go­ri­ca, 1994–1995. Od isto­ri­ča­ra ko­ji su pi­sa­li o ru­še­nju spo­me­ni­ka, Adžić je is­ta­kao dr Šer­ba Ras­to­de­ra, dr Da­ni­la Ra­do­je­vi­ća, dr Ra­do­sla­va Rot­ko­vi­ća, mr Ta­tja­nu Ko­pri­vi­cu i broj­ne dru­ge. O to­me je, ka­ko je uka­zao, pi­sao i on sam.


Ku­či iz Ba­ra: Mir­ko­va po­ha­ra bi­la go­ra od Tu­ra­ka

Ple­me­ni­ci Ku­ča iz Ba­ra upu­ti­li su apel oni­ma ko­ji za­go­va­ra­ju po­di­za­nje spo­me­ni­ka voj­vo­di Mir­ku Pe­tro­vi­ću u Pod­go­ri­ci da se od­u­sta­ne od ta­kve ide­je. Oni su po­ru­či­li da iako ži­ve u Ba­ru ne mo­gu osta­ti rav­no­du­šni zbog na­mje­re da se Mir­ku Pe­tro­vi­ću u sr­cu Pod­go­ri­ce po­dig­ne spo­me­nik.
– Voj­vo­da Mar­ko Mi­lja­nov i dru­gi na­ši isto­ri­ča­ri, pu­to­pi­sci, is­tra­ži­va­či, opi­sa­li su vje­ro­do­stoj­no dru­gu po­ha­ru Ku­ča ka­ko se de­si­la. Tom pri­li­kom po­sje­če­ne su 243 gla­ve, od ko­jih sa­mo 17 spo­sob­nih za boj. Mir­ko­vi voj­ni­ci pod nje­go­vom ko­man­dom kla­li su dje­cu, ubi­ja­li star­ce i že­ne, bo­le­sne i ne­po­kret­ne. Na taj na­čin po­ku­ša­no je ostva­re­nje zlog na­u­ma knja­za Da­ni­la i nje­go­vog bra­ta Mir­ka da od Ku­ča slo­bo­da­ra na­pra­vi slu­ge i ro­bo­ve. Ubi­je­na su dje­ca, star­ci ko­ji­ma Tur­ci u bo­je­vi­ma ni­su mo­gli gla­ve do­ći, svi su stra­da­li na svom pra­gu, a ubi­la ih je Mir­ko­va voj­ska. Mir­ko­va voj­ska je po­pa­li­la i oskr­na­vi­la sko­ro sve cr­kve u Ku­či­ma, gro­blja po­ru­ši­la, što ni tur­ska voj­ska pri­li­kom ra­znih bo­je­va ni­je či­ni­la – is­ta­kli su. D.S.